U Budvi, Herceg Novom i u Baru održana su čitanja teksta pozorišnog komada Artura Solomonova «Kako smo sahranili Iosifa Vissarionoviča». Ova predstava je o vlasti, istoriji, savremjenosti, slobodi i snazi ljudskog duha. Prikupljeno je 3780 evra.
Iznosimo utiske onih koji su prisustvovali čitanju.
▪︎ Darija Tereščenko: «Gledala sam je u jednom dahu i zaista želim da to vidim još ne jedanput. Ispostavilo se da je to prava tragifarce, gde je gledaocu jako smješno, a u završnici hvataju ga trnci. Kada postoji takvo živo pozorište koje diše sa vremenom, ima nade za svetlije, za slobodne SUTRA!!!»
▪︎ Ana: «Čini mi se da je prezentacija komada u formi čitanja i njeno putovanje po svijetu sa različitim glumačkim ekipama i intonacijama koje se prelamaju kroz savremjenu stvarnost — veoma aktuelna i neophodna ideja savremenog pozorišta, posebno emigrantskog pozorišta koje se takođe prelama kroz savremenu stvarnost.»
▪︎ Asja Burmistrova: «Predstava, njen zaplet i likovi su za mene postali ogledalo preko kog su se mogle vidjeti i reflektovati prošlost, sadašnjost i budućnost moje zemlje, Rusije.»
▪︎ Salavat Vakhitov: «... Cio svijet je Pozorište, a ljudi u njemu su Glumci, i sa kakvom lakoćom sudbinu ne jedne osobe, niti samo jedne pozorišne ekipe, već čitavih naroda, određuju tirani poput Staljina, Lenjina ili Putina.
Smisaone paralele nas teraju ne samo da se čvrsto zamislimo, već , zahvaljujući Autorovu ironiju, i da se nasmijamo i smejemo pomahnitalim tiranima. Oni kao da gube svoju veličanstvenost, svoje istorijske razmere, pretvarajući se u pomahnitalim klovnove.»
Hvala svima koji su postali dio ovog važnog događaja. Ukoliko ste bili na čitanju, podjelite svoje utiske u komentarima. Koji trenutak Vam je ostao u pamćenju najviše od svega?
P.S. Veliko hvala fotografima-volonterima na fotografskim prilozima.
Aleksandar Danilov, foto
Aleksej Labunski, foto
Valerij Vasiljevski, foto
Ana Rikšina, foto
Iznosimo utiske onih koji su prisustvovali čitanju.
▪︎ Darija Tereščenko: «Gledala sam je u jednom dahu i zaista želim da to vidim još ne jedanput. Ispostavilo se da je to prava tragifarce, gde je gledaocu jako smješno, a u završnici hvataju ga trnci. Kada postoji takvo živo pozorište koje diše sa vremenom, ima nade za svetlije, za slobodne SUTRA!!!»
▪︎ Ana: «Čini mi se da je prezentacija komada u formi čitanja i njeno putovanje po svijetu sa različitim glumačkim ekipama i intonacijama koje se prelamaju kroz savremjenu stvarnost — veoma aktuelna i neophodna ideja savremenog pozorišta, posebno emigrantskog pozorišta koje se takođe prelama kroz savremenu stvarnost.»
▪︎ Asja Burmistrova: «Predstava, njen zaplet i likovi su za mene postali ogledalo preko kog su se mogle vidjeti i reflektovati prošlost, sadašnjost i budućnost moje zemlje, Rusije.»
▪︎ Salavat Vakhitov: «... Cio svijet je Pozorište, a ljudi u njemu su Glumci, i sa kakvom lakoćom sudbinu ne jedne osobe, niti samo jedne pozorišne ekipe, već čitavih naroda, određuju tirani poput Staljina, Lenjina ili Putina.
Smisaone paralele nas teraju ne samo da se čvrsto zamislimo, već , zahvaljujući Autorovu ironiju, i da se nasmijamo i smejemo pomahnitalim tiranima. Oni kao da gube svoju veličanstvenost, svoje istorijske razmere, pretvarajući se u pomahnitalim klovnove.»
Hvala svima koji su postali dio ovog važnog događaja. Ukoliko ste bili na čitanju, podjelite svoje utiske u komentarima. Koji trenutak Vam je ostao u pamćenju najviše od svega?
P.S. Veliko hvala fotografima-volonterima na fotografskim prilozima.
Aleksandar Danilov, foto
Aleksej Labunski, foto
Valerij Vasiljevski, foto
Ana Rikšina, foto