Objašnjava psiholog Marija Padun.
Kulturna kompetencija je sposobnost razumevanja, poštovanja i efektivne interakcije sa ljudima iz različitih kulturnih sredina.
Zašto je neophodna kulturna kompetencija?
Iseljenici sa visokom kulturnom kompetencijom doživljavaju niži nivo stresa povezan sa prilagođavanjem novoj kulturi. Osećaj pripadnosti, koji je važan za naš identitet, takođe zavisi od kulturne kompetencije. Emigranti sa visokom kulturnom kompetencijom osećaju veći osećaj pripadnosti zemlji domaćinu.
Integracija omogućava emigrantima da koriste prakse obe kulture. Integracija se smatra najoptimalnijom sa stanovišta mentalnog zdravlja emigranata.
Hajde da dešifrujemo ovaj koncept malo detaljnije.
Glavne komponente kulturne kompetencije su:
Svesnost: – Skloni smo da sudimo o ljudima iz drugih kultura kao da imamo ispravne (naučene iz sopstvene kulture) ideje o tome kako treba da se ponašaju u društvu. Ovaj fenomen se naziva i kulturna pristrasnost. Normalno je da postoji. Tu se, između ostalog, formira kulturni identitet („mi“ nismo kao „oni“). Dakle, kulturno kompetentni ljudi shvataju da imaju tu pristrasnost i rade sa tim.
Znanje: – Ljudi koji proučavaju različite kulture (a posebno kulturu zemlje u koju su emigrirali) razumeju kako istorijski i kulturni faktori utiču na pogled na svet i ponašanje ljudi. Drugim rečima, razumeju zašto ljudi iz drugih kultura nisu kao „mi“.
Veštine: – Kulturno sposobni ljudi znaju da slušaju ljude iz drugih kultura sa poštovanjem i pažnjom, aktivno se interesuju za sagovornike i pokazuju empatiju.
Stav: – Osnovna karakteristika kulturno sposobnih ljudi je prihvatanje različitosti kao vrednosti. To se manifestuje u otvorenosti prema „stranom“, spremnosti da se uči od drugih.
Čuvajte jedni druge, cenite kulturu jedni drugih!
